ИЗАЗОВИ И ПРОНАЛАЖЕЊЕ НОВИХ РЕШЕЊА У СПРОВОЂЕЊУ БИБЛИОТЕЧКИХ АКТИВНОСТИ
Ево већ је неколико година прошло откако је школска библиотека ОШ „Данило Киш“, због великог броја уписаних ученика, измештена из својих примарних просторија и премештена у три мање, неадекватне просторије за обављање свих функција и задатака, које једна библиотека има пред собом. Како бисмо радили наш посао успешно, сврсисходно и професионално, морали смо да пронађемо нова решења у обављању и спровођењу оних активности за које нам је некада била неопходна читаоница или простране библиотечке просторије.
Водили смо се старом мудром сентенцом: „Ако Мухамед не може брегу, онда ће брег Мухамеду“ и уместо да ученици долазе код нас, ми смо отишли код њих. Већину активности преселили смо у учионице, а неке смо преусмерили на поље аудио-визуелног деловања у виду презентација, видео клипова итд.
У том смислу, претходно полугодиште у ОШ „Данило Киш“ било је изузетно живо, разноврсно и плодотворно. Већ у октобру месецу, у оквиру изучавања почетака словенске писмености, школска библиотекарка је у организацији са наставницима српског језика и књижевности одржала угледни час о најзначајнијем српском писаном споменику „Мирослављевом јеванђењу“ у свим одељењима осмог разреда. Како су осмаци показали велику заинтересованост за ову тему, одлучили смо да им, у новембру, у госте доведемо издавача факсимила „Мирослављевог јеванђења“ г. Вељка Топаловића, који је, том приликом, одржао предавање нашим ученицима и представио им факсимил како овог рукописа, тако и факсимил чувеног „Српског псалтира“.
Октобар је, такође, месец када се додељује најзначајнија књижевна награда када је у питању дечја критика и оцена књига писаних за децу – Доситејево перо. Ученици основних школа као најбољу дечју књигу за млађи узраст оценили су књигу „Цајковићи“ ауторке Лепе Марковић у издању ИК „Пчелица“. Вођени тиме, одлучили смо да Лепу позовемо у госте како би нам представила мале људуљке „Цајковиће“. Организовали смо радионице у 4 одељења 2. разреда и тако обрадовали наше малишане, не само посетом ауторке, већ и новим књигама, које смо добили од ИК „Пчелица“.
Такође, на прошлогодишњој додели награде Доситејево перо, књига за млађи узраст, која је похваљена је „Један дан на сеоском имању“ Невене Јовичић. Њеном посетом и веома интересантном радионицом ученици трећег разреда доживели су село у сва четири годишња доба, упознали се са његовим становницима и домаћим животињама, научили шта се када ради када је у питању пољопривреда и сточарство и што је најважније постављали су питања и били у могућности да заиста виде све оно о чему им је ауторка приповедала у књизи.
Ученике четвртог разреда обрадовали смо посетом књижевника Оливера Јанковића, који им је представио своју нову књигу прича „Калеидоскоп“, а како је децембар месец у којем се полако опраштамо од старе године и припремамо за нову, сви се спремамо за празнике, који нам предстоје. Сетили смо се нашег детињства и честитки, које смо слали и добијали од вољених за новогодишње и божићне празнике. Да ли наши садашњи ученици, који су рођени и одрастају у ери модерне технологије, знају шта су то честитке, да ли су их икада написали некоме или добили од некога? Већина њих, вероватно не. Зато смо одлучили да у госте позовемо гђу Јасмину Јанковић, књижевницу и колекционара старих честитки.
Врло брзо смо договорили изложбу једног дела њене колекције, као и радионицу са ученицима четвртог разреда, како би се упознали са историјатом честитки, али и са писањем истих својим најмилијим. Ауторка и школа донирали су 120 маркица, тако да су деца научила и да адресирају пошиљку, коју су касније однела до оближње поште и послала на жељену адресу.
Све ове промоције, радионице и предавања биле су уклопљене у наставни програм и тако обогатиле дечја сазнања о датим наставним јединицама. Поред овога, наравно, обављале су се свакодневне активности и пројекти у којима учествујемо сваке године, попут: Доситејевог пера, Недовшене приче, Песничких сусретања…
Посао библиотекара може да буде ризница креативних идеја, које чекају да се спроведу у дело. У томе не би требало да нас спречавају ни простор, ни време. Изазов је суочити се са тешкоћама које пред нас стављају нова брза времена у којима је све мање места за мир и читање, али зато смо ту ми, библиотекари, да нашим ученицама кажемо да успоре и да се упознају са собом кроз књигу, игру и креативан рад.
Александра Шаренац
дипл. компаративиста и библиотекар
